Главная   А  Б  В  Г  Д  Е  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш  Э  Ю  Я  Документы
Реклама:

223

Письмо Л. Вукаловича К. Д. Петковичу с изложением требований герцеговинских повстанцев

31 августа 1863 г. Зубцы

Наша депутацииа у Мостару ништа важно израдила ниие, иербо Турци иош се држе оне политике: обечати много а ништа не дати. Ми смо захтиевали да нам се допусти бирати измену нас каимакама Србина за буньену Херцеговину. Речени каймакам пошто буде од народа избрат да море, ако влада хосе, положити заклетву виерности да народ за свако племе (dist retto) бира копобашу. За да се одолечи досадашнье тргованье царског данка, молисмо да се сви данци у иедно сумаху, и скупльанье исто да се нашему каимакаму попечениие даде. Граничечи ми Црном Гором и Аустриом [438] молисмо да нас се потврди наших 500 пандура да нам ие црква слободна и да нам се допушти учионице заводити напотребита миеста; да поправи станье измечу ага Турака и чивчиа христиане; молимо да се више кула неградв а ове веч начиаене да буду посиеднуте донде док се буду yвиepити о нашои виерности, пак онда да се у исте куле гранични пандурп намиесте.

Овому не чине се Турци противни и обечаваиу нам све ово дати, али не сад, но с Бременом. А сад нам толико давану, колико су обечали другим небуньеним Херцеговцима с разликом што ми имамо наше пандуре, и ист нам зе допуштено мечу се мале ствари судити.

Ми видимо да Турци иду на то да нас уиарму, али шта чемо, как смо слаби у сваком смислу, а помочи од никуд и нико да се свойски за нас заузме. Но са свим тим мучитиемо се, овакову несреиу оддалечимо од нас.

До неколико дана намиеравам обичи, с неколико момака сву буньену Херцеговину и учинити наново скунштину, из коче чемо узет миере за будуче владенье.

Ниие право да се срдите зато што смо ми с Аустриом имамо нека сношениа. Ако ие она с нама шарала нииесмо ни ми с ньоме другчиие се владали.

Ви видите како ствари стоие а познаете мене и мoи народ, пак зато вам ниие потреба на далье говорити — сам вам се препоручуием.

Будите тако добри писат ми штогод за моие владенье. У толико вас са поштованьем поздравльам, иесам вашег благородииа штователь

Лука Вукалович, воевода

АВПР, ф. ГА V-А2, д. 725, л. 162-163 об. Подлинник. Личная печать Л. Вукаловича; ф. Посольство в Константинополе, д. 2125, л. 204-210. Пер., современный подлиннику.