Главная   А  Б  В  Г  Д  Е  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш  Э  Ю  Я  Документы
Реклама:

213

Письмо руководителей повстанцев Гацко и Пивы губернатору Герцеговины Абди-паше с жалобами на беззакония окружных властей и просьбой выполнить обещания турецкой администрации

Не позднее 14 (26) июня 1863 г.

(Датируется по предварительному донесению)

Познаваиичи ваше правдольубиие и знаииучи да су ваше превосходителство на овим кpaиевима свагда праведно са ришчаиским народом поступали и нега од сваког насилиа и зулума бранили обрачемо ми, овде подписани, нашу покорну молбу к вама молечи вас да се нас и бедно страдаиче браче наше милостивно примите и од овог несноситог насилииа у обрану узмете.

Дознали смо да чe мудир Мулалииа Звиздич нас и народ Яaxиa-паши толико оцрнио да иe паша веч аскер наредио био кoи чe пoч да народ пороби и огнем попали и главаре насилно уапси. Разумевши овакову неправедну претньу пoчe застрашени народ светломе князу црногорском на плач и замоли мил ост негову ако би и како што помочи могао.

Светли княз кoи нам иe свагдар советовао да се у льубави са Турцима владамо и да свакако мируиемо доклен се ствар буньеника у Херцеговини не извиди coвeтyиe нам и овога пута истом и пошале у следству великог плача кои му иe од народа овог вей додаиао, свога ачутанта, Яахии-паши. да извиди што иe у ствари и да му препоручи да праведно и ульудно со овим народом поступа да не би без нужде опет до крви дошло. Ваше превосходителство добро знаду што иe овом народу обечано, и да му ниие иоште ништа испуньено.

Ми се не одрицамо цара, нити правителетва ньеговог, све што иe царево, хочемо добровольно да даиемо, и цара нашег свагдар да припозна иeмо, ми хочемо у миру и льбави са Турцима да будемо, као и досада што смо били, али не можемо они зулум да сносимо, кои се од нас насилно тражи; ми хочемо и старейшине да припознамо, али даитe нама оно што сте нама као свима буньеницима обечали, па чемо све царске заповеди слушати, и точно изполньавати а ви чете се уверити, да смо ми верни и мирольубиви поданици цара нашега.

Ми смо разумели да иe миролаи Еди-бег, ачутанту свеглога княза сердару Зеги обечао, да се нечу више насилиа народу овоме чинити и да чеду нас у миру оставити доклен се ствар буньеника не извиди, и да чеду тако спрам нас поступати, како чемо се братски приближити мочи; а мудир Мулалиа Звиздич да се иe на пас главаре жалио да ми народ бунимо и да не хочемо мир.

Ми се за то вашему превосходителству обрачамо, и уверавамо вас да кама од када смо се умирили иoштe нигдар ни на ум дошло нииe да народ бунимо, a иoшe манье да се царской заповеди противимо, ми друго ништа и не тражимо, веч царску заповед кoиa нама одлакшане бедног станьа нашег обечава изпуньену да видимо па да можемо опет у миру и братской слоги живити. Изпуните нама, даклен, све он што сте нам обечали, па че у нама исте оне верне поданнике начи, кoи смо вама вазда били, а ако [427] пак мислите дами, главари, сметамо, ави нам давите, ми чемо се уклоньити кад веч бити мораз и ту чемо жертву ако нас и боли радо принети, само кад видимо да сте овай беднои брачи нашой све оно испунили што им иe по писменим уговорима у Дубровнику по заповеди цара обечано, а нама како праведне бог дадне. А иесте ли пак мнениа да и ми са брачом нашом постачати можемо а ви се споразумите са нама па чете се уверити да иe наша жельа само мир и да чемо на основу пама обечана права свагдар верни и послушни подаиници цара нашега бити.

Верно: Вал. Безобразов

АВПР, ф. ГА V-A2, д. 615, л. 81-82 об. Заверенная копия.