183
Письмо Н. Дучича В. В. Безобразову о борьбе герцеговинских повстанцев и их надеждах на помощь России
23 ноября 1861 г.
Знам да се чудите, што вам одавно ништо не иавльам, но кад помислите, да сам помиешан у ове велике и одважне народне послове и да о моиему врату виси наивиша брига и старанье за оваи народ и сречни устанак за виеру и слободу, тада надам се да чете ме извинити. Вашему високоблагородииу врло добро познато ие, шта ие оваи тужни народ од Тураках трпио, па веч не може трпльети, иер сваки дан турски зулуми ум[н]ажаваше се и иадне хришчане утиешньаваше, као што и сад чине ониием, коии и су мечу ньима, и као што Омер-паша заиска покупи од иадниех хришчанах двое араче за иедну годину; па ие требало подморанье давати, а тужни хришчани не само да имаиу давати по двоие араче за иедну годину, него немаиу ни хльеба да иеду!! Ох, туге и жалости! А Омер-паша рииечима се показухе пред Иевропом, да ие праведан, и да ие дошао да право народу даде; а амо никад горе ниие било. Омер-пашу миестни Турци не слушаиу, а хришчанима што обечава, то све лаже, као што ие и своиу виеру преврнуо и погазио! Оваи угньетени и тужни народ никако веч ниуе могао трпльети нечувене турске зулуме, а од власти и Омер-паши никаква олакшаньа, докле оваи народ риешио се или вас изгинути или право добити, као што и други народи у Тевропи имаиу. Оваи народ то тражи и моли, Турци нече да за то ни главе окрену, него чине оно, што ие наборе и наиружниие! Као што то свиедочи манастир Дужи, кад су у ньега ульегли Турци, шта су од цркве и црквени ие стварах и свьетиньах чинили. А иа нииесам шчео допуштати, да наша воиска код цркве крв пролиие, осим иедан пут што ми се иедна чета крииучи мене измакла и к самоме манастиру дошла и бои заметнула. Но Турци затворише се у манастир и несмиедоше изачи на боино поле, али при свеме томе рани се Иедан низамски иузбаша усред манастира од пушке натшиех иунаках. Наша иуначка воиска затворила ие све чаде измену аустриске и требиньске границе. Турска воиска више путах покушавала ие отворити дубровачку чаду, но сваки ие пут иуначки била узбиена На Равноме разумиели сте шта ие било 9. ов[ог] миесеца. Нще онако како Турци причаиу. Од наше српске войске било ие посиечено 16 главах, а мртвщех и раньенщех 45, а Тураках било ие посиеченниех 13 а мртвщех и раньениех 250. Пошлье овога жестокога боиа окупила се била наша српска силна воиска око 10 000; био ие кренуо и г. Крцо на Равно, а г. Мирко био ие изишао са кнежевом гардом на Грахово. Све ие било спремно и готово, да у име бога сложно ударе на сву Турску ордииу; на [372] изненада стигне писмо с Цетиньа, те се сва всисна наша разиче. Шта че то бити ми иош не знамо, него наша воиска и сад храбро стоии ако Требиньа; а послали смо на Цетинье, да видимо, шта има бити.
Ваше високоблагородиие, могу вас извиестити, да ие аустриска воиска преко 6000, дошла и нашу границу прешла и у Суторину ульеела и наше нове фортице развалила! Она ие удесила врщеме то, над смо се наивише с Турцима закрвили, па ие само наша стража од 20 момаках на фортицима стоиала, а генерал Радий са волком лупешки ульезе и фортице без икаква одпора развали и два наша топа украде, и нашему народу у Суторини учини квара до 50 000 флоринах сребра! Пошто ово срамно диело сврши, тада учини иедно веселье пуцаньем топовах и пушаках, што би се стичела и иедна чета то велье учинити, а камоли иедна велика иевропска сила!! Ово срамно диело, коие ие Аустрииа учинила против чо[в]ечества и нашега хришчанскога народа, не да се никад и никако оправдати. Иа се чудим и дивим, како че наша мила мати Русииа допуштати, да Аустрииа нашу границу прекорачи и на непоштени начин грдну нам штету учини!!
Ваше високоблагородиие! Иа вас понизно молим, да за оваи ванредни догачаи изволите иавити вашему високому двору. Храбри воивода Вукалович и вас народ увиерен ие и нада се, да чете ви вашом познатом мудрости и иначком енергиом помоги овоме тужноме народу, и да чете за све доставити че треба, као што сте и досад иавльали и овоме народу у помочи били. А иа вам истинито могу казати, да оваи народ никад нече предати заборавности ваша добра и иуначка диела и велику милост и благо диеиание руско; него увииек моли бога и благосилье Русииу и вас. Наше ие све наданье на бога и благочестиву Русииу, да оваи иадни иедновиерни народ и брачу нече заборавити, као што и досад ниие. С тиием увиереньем остаием са особниием и високиием поштованьем.
Верно: Вал. Безборазов
АВПР, ф. ГА V-А2, д. 612, л. 359-361 об. Заверенная копия.