176
Письмо Л. Вукаловича К. Д. Петковичу о сражениях повстанцев с турецкими войсками в Требиньском округе
28 октября 1861 г. Зубцы
Ваше високоблагородще!
По зактеваньу и жели вашого високоблагородща доходим радостно све ове догачаие саопштити, коии су се од када сам вас о овом предузиману моме известно, овде сбили, не могавши више тужбе и иадиковане овог бедног народа слушати, а иоште мане, безделиа турска са очима гледати, скупио сам неколико храбри водника, и пошао ие уз Шуму, да право оне Турке разтерам; коии су онде брачу нашу сваким самовластием горко [362] мучили; среча ме иеиови пут са помочи божииом добро и верно послужила, те изтеро из седам кула Турке, и више од стотину паланака попалио, у две куле код Лекова били су се Турци затворили, што ми ие две битке проузроковало и две славне победе принело.
13 а октобра удари Мамуд-паша са више од хильаду воиника на Лекове да [из] нье затворене Турке избави, и тако са войском разтера иа кoии сам куле чуво да ми Турне не утечу, дочекам га са моим малим числом храбри иунака, те одма огань из пушака започнели, коии иe од два сата п[о] п[одне] до после четири п[о] в[ечери] траиао, и Турчин нектеде пре одступати док не поведе воиску моиу на иуриш, тадар тек Турци леча окренуше и бегати начноше, но мoии Херцеговци хитро и стигоше, и страовито потукоше, два бим баше, пали су и иедан велики бариак, арнаутскога Туфтор бега задобивен, а Турке до под Требине одиурени, без да су из куле, затворене Турке избавити могли. 18 г октобра удари опет Мамуд паша са више од 2.000 Турака опет на Лекову, и мислаше да поколе од 13:о[вог]:м[есеца] освети, и затворене Турке избави, али га и ови пут зла среча послужи, да се иоште срамшце нежер 13 г о[вог] м[есеца] потратити морао. Та сам га са три стране дочекао, и текер што се огонь из пушака започео на нега иуришио, са отим сам га тако сбунио, да се приморан видио бегати, и што пре врата града требинског уватит. У том боиу биаше страовити поколь, ту погине и Халиа Кечич, ког су Турци као бесног и непобедитог иунака држали; у ова два боиа и у првом сукобу коии ие 12 г на Орашще био, посечено ие 60 турски глава и више од 150 пушком убщени и ранени, а од моии само ие иедан на боиишчу мртав и 9. ранени, од коии су само два из пушке, а остали 7 ножевима у крвавом боиу поранени. Такове две победе могли су предузимане моие само подпомочи, и иа сам у толико лакше сву Шуму и Попове на оружще дигао, тако, да данас под управом врелог и храброг Србина, Ничифора Дучич, наместника манастира Дужа у Шуми иедну чест воиинства имадем, коие онде сваки ред узрджава, и коие ие приправпо свако доба неприиательу отпор дати; а иа сам се са иедном чести воиинства тога, опет за Зубце повуко, почем сам са више страна разумео, да се Турци, из све Херцеговине пут Требине вучу, и намерио сам, како би неприиательа што више смутио, пре на него ударити, чега ради топове преправльам, и надам се са божииом помочи коии дан на Требине ударити, и тако у предузетом делу овом напредовати, зашто ми и сада оно доба указуие на коие веч давно са овим бедним и иадним народом изгледам, оно доба коие че нам слободу за коиу смо веч толику сбрску крв проливали, принети, или, ако нас и сами бог остави, коие че нам кроз пропашчу, нашем роду краи учинити, али се иа само добрим надам, зашто досада нигда, ниие се ови народ са таковим одушевленем дигао, и за крвави бои спремао, и сваком ие она благородна отважност, за веру и слободу погинути, коиа ие до данас сваком народу само победоносна била, надам се у бога да че и нами, ови пут такова бити.
Са особитом радожчуиу разумео сам да се иедан од ньиових светлост великие кньазева царско руссииских у Дубровнику бави, надам се да че се негова светлост у таковом близини, о истинитости, патне и иада нашег, како и од безбожног самовластна музлемана у Херцеговини осведочити, и нас бедне у заштиту свемилостивиеиши узети, ваше високоблагородиие пак молим, да неговои светлости великом кньазу руссиискоме данашньи положаи наш саопштите, и нас Херцеговце високои милости неговои препоручите.
Са особитим почитаниием вашог високоблагородииа понизни
Лука Вукалович
АВПР, ф. ГА V-A2, д. 723, л. 250-251. Подлинник.