№ 76
Письмо сербского депутата Я. Димитриевича А. А. Прозоровскому с просьбой Карагеоргия о желательности перехода русского отряда в Сербию и о наборе сербских добровольцев в Валахии и Молдавии
31 мая 1809 г. Галац
Ваше сиjателство, милостиви государ! Jавльам покорно вашему сиjателству како сам веема болан. Има 5 и 6 дана и слабо куда из собе [91] напольe излазим. Jучер jедва сам се обукао и дошао сам господин Бекли[ми]шову, даклем нисам могао с Вама разговорити се: имали сте млого .дело. Господин Беклимешов казао ми je да доджем данас, a ja нисам могао доhи jep сам веема и данас болан.
А истина, препоруку кojy ми je мoj предводител. препоручио нисам Вам jaвио, но сам време очекивао, но када време не могу тревити прошу покорно опростите мени: ja Вам овди баш што je наjнужниjе све oпиcyjeм редом приjе hе Вам доhи време видети и разумети пак како знате уредити.
Перво, препоручио ми je мoj предводител. Гeopгиje Петровиh да Вам говорим да нам дате jeднy час[т] вojcкe да преджу господару Миленку Стоjковиhу и да се окрену к Нишу, а jедна hе наша команда остати на Острову с Вашом вojcком.
И разумео je Георгиjе Петровиh да има у овдашньем городовима, то jecт у Jaшy, у Вокшану, у Букорешту, у Краjову, Серби и Бугари, а на-ходе се без никакога дела, тако, ако би нам допустили да се покупе и да нам помогну воевати, било би нам велика помоh. 1. И ако би допустили да им на то што скopje одговорите да и покупимо док je време, а ако би имали jеднога доктора доброга ди би нам дали зашто нужно je нам весма. Без добри доктора, у нас никакие нема, ни добри ни ерджави. Зато молим покорно да ми опростите што Вам толико досаджуjем, али то ми je препоручено да Вам усмено говорим и да одговорим мojeмy предводительу, ако што од тога може се нам допустити да знаде. Jоште рекао ми je да Вас питам, ако Ваша вojcкa неhе Дунаво прелазити у Бугаpиjy да му и за то jавимо да знаде да не упушта вojcкy у дубину раздалеко.
Ocтajy Ваш покорнеjши слуга вашего сиjателства,
Jаникиjе Димитриjевиh, депутат сербски
Помета: [Получено]1 июня 1809 г.
ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 6, л. 205 и об. Подлинник.
Комментарии
1 Разрешение заниматься вербовкой добровольцев среди сербов, проживавших в Дунайских княжествах и Бессарабии, было дано. Но сербские уполномоченные вербовали также и некоторых русских солдат-дезертиров, что вызвало недовольство А. А. Прозоровского (см.: ВПР, т. V, док. № 73, с. 125, прим. 106, с. 668).