№ 73
Письмо Карагеоргия К. К. Родофиникину с просьбой о помощи сербам ввиду наступления турецких войск
26 мая 1809 г. Сеница
Ваше превозходителство, милостиви государ мoj! Имамо Вама jавити како jecaм 24 маиjа стигао у Сеницу, и ома yjyтpy се случи сила турска на нас удари, и вазданjе баталиjа траjала до икиндиjе, и, фала господу богу, ми jесмо мejдан придобили. Има више од 100 глава турски што смо оцекли, а раньени и бpoja се не зна. Што je отишло и неколико живи jесмо уватили 1. По возврашченьу нашем из баталиjе додже ми момак од воjеводе Антониjа Пльакиhа кojи je са логором код Пазара, и каза ми да су ноhас Турции ударили на ньегов логор. И jecy га обтекли. А известиjе нисам получио што се онамо случило. То на обадва логора Турци договорно ударише. При том у тaj час додже ми курир Стефан Ковачевиh из Делиграда. И писмо од г. Милоja Петровиhа jecaм получио и известиjе примио сам што се од ни код Ниша несреhно случило. Како je сва сила турска на ни jecтe навалила, 60 000 Турака што je било ударило и онде на плацу 10 000 Турака што je остало на гомили. Али je сасма сила Турака било, и наши нису се могли обдржати него jeдвa су се курталисали и ретерирали у Делиград. А наше 3 нахиjе што су биле jecy се изкорениле 2, али je и Турака савише пало. И jaвльajy ми како je г. Петар Тодоровиh послао био свога бульугбашу Кара Даглиjу у Софиjу, те je ишао и сада дошао и каже да се кренуо Смаjил-бег серески са 30 000 и дошао у Софиjу и оhе доhи у Ниш. Из Ниши сви he поhи у Београд. А николико му je воjске дошло у Пирот, и он hе [88] са свом ньеговом вojcком до 5 дана доhи у Ниш. И пишу ми да они не могу онолику силу турску обуставити него могу Турци и у Београд доhи. Ми смо се овамо далеко затурили, а тако je сила турска на сваким логору по 30 и по 40 000 што су навалили. Дакле, господару мoj, за бога, ако знате на толико Ваше обешчанье што се ово чини од нас. Ви добро знате ваше обешчанье са стране царске да ми никада неhемо оставльени бити.
Ja сам се са свим нашим народом уздао и веровао Вашим речма, кoje сте нам говорили са стране царске. А сада у нajвehoj нaшoj нужди и потреби видимо се некако оставлени зашто не видимо помоhи с ниjедне стране осим бога. А ми некако нисмо ни имали за сад, какве велике нужде вojeвати са Турцима, али наша велика льубав и у Cep6иje што имамо за цара нашего нисмо се одрекли учинити ово што чинимо. А сада пуштате сву силу турску на нас, а помоhи не давате. Ми смо данас принуждени, господине, да нама што приje пишете. За бога, оhете ли нам дати помоhи или неhете, да и ми умемо се како владати да не пропаднемо како се започело, зато Ви опет препорyчyjeм да ми пишете истинито, док je на време да не пропаднемо, како се започело у неприjателске руке. Зато Ви шальем мога мензула да што по овим писму скориjе можете разсудити и нам незадржано jaвити. А мене je за велико удивльене кака ми пише господин фелтмашер да je Дунав прешао са вojcком, а г. генерал Исаиев што je близу нас, пак не чyje се да je прешао, кака он може нам нajпpe у помоh доhи, но, за име бога, ако икада миелите нама у помоhи бити, сад незадржано будите и помоhи вojcке даjте г. генерала Исаива. Ако се удуготежи, после неhе фаjде бити.
С кojим остаjу с високопочитаниjем и преданостиjу, од Вас одговор очeкуjeм, слуга покорнеjши
Кара Джордже Петровиh, верховни предводитель народа сербскаго
Помета: Получ[ено] 29 майя.
ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 6, л. 199—200. Подлинник.
Комментарии
1 Отряд Карагеоргия 25 мая под Сеницей разбил войска Сулеймана-паши Скопляка (Джopджeвuh M. Политична историка Cpбиje..., с. 253).
2 Имеются в виду Гургусовацкая, Баньская и Ражаньская нахии.