№ 52
Письмо рачанского архимандрита Хаджи Мелентия Карагеоргию о нападениях турок со стороны Боснии (Адресат предположителе)
23 февраля 1809 г. Баурич
Високоблагородниjи государу, нам же милостивеjши наставниче, многольетствуjте! Чест Вам jaвити имеjемо да смо Ваша писма исправно обадва примили и по налогу дали купити. Но молимо да не бисте се нальутили чрез тога што на уречено време стиhи новци не могу jep, како Вам je познато, да су се льуди разбегли по осталим нахиjама, да нам je особита мучно одма есап и новце битерисати, но трудимо се послаhемо. Проче по налогу советском проходио сам низ Дрину обиhи шаранпове и места кoje, пролазеhи из под Сокола Дрином удесе ме 2 бусиjе турске у кojи на првом месту било je 300 Турака а у другом 30, будуhи да су се от Србрнице Соколу спремили. Такоджер и от Зворника соколским друмом напровлачило се под именом Сокольана, договорили се ударати у пльачкуг те на првoj буси jедва измако, а на другоj по далеко од оне биjajy бошньаци. Те, даде бог, не знаше да нас je мало, побоjaшe се, зато што веhу бусиjу без квара проджосмо, побегоше под обалу дринску скели. Еле ми закачимо 5 Турака живи и одведемо. Они потом, нако спремени, у Соко врате се и друго jyтpo ударе на Милиhа Кедиhа шаранпов[има], а друга проhу планини за шаранпов. И тамо било бежани од наше наиjе, те неколико роба одведу. И ови Турци соколски неhе да миpyjy. Сто заговора и вера дали су досад. А све купе Зворничане и Сребрничане на своje име, те краду лоповски са свиjу страна. Од Вальевске, Крупанске наиjе Соколске краду провлаче се, да примирение неhе ни хабра да има. А на нас je стега не дирати гди се море, а они покупе индат от Босне, те овамо злочине па у град бежи, а ми нима немамо никака пачариза учинити, веh ако гди кака убиjемо, jep ништа им ниje остало но сув камен. Пак из камена чини штету, па бега обет у стену, но да се на кojy год руку гледа да се пре-дев[е]ри jeданпут. С коjим ocтаjемо Ваш нижajши служитель,
архи [мандрит] Хачи Мелентиjе рачански,
ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 5, л. 310 и об. Подлинник.