№ 139
Письмо М. Стойковича К. К. Родофиникину о беспокойстве повстанцев относительно участия Сербии и с призывом содействовать ее спасению
22 марта 1810 г. Пореч
Ваше превосходителство милостивиј государ! По растанку нашему у Гогошу, сви овде који се налазимо, били смо до данас у великом смушченију и печали, не знаујући чему се надати имамо. Но писмо Ваше от 20-го текушчега месеца 1 које је Јован Терзија донео данас причинило нам је превелику радост и утеху что нас обнадеждавате да ћете скоро к нама доћи и уверавате да је воља его императорскаго величества, всемилостивејшега нашега покровитеьа, непремено сербско благополучије утвердити и непрестано поЁровителствовати Сербље.
Что се мене каса и овде који су са мном, познато је вашему превосходителству до које степени терпеније имамо, но вилајет сан и остале војводе почели су ме чрезмерно обтерећавати с писмама вопросителнима о разрешенију участија и жребија будушчега нашега зато именем народа покорњејше просим ваше превосходителство, бога ради, старајте се о спасенију сербскому, које ће на славу нашега всеавгустејшега покровитеља бити и за које ће Вам народ сербскиј и питомци њиови вечно благодарити, и ускорите у Сербију колико пређе можете, да би се и ја колико год обезтеретио и могао лакше народу отговарати. Г. Вељку по Вашему налогу дао сам 200 дуката. Јована Терзију којега сте с писмом послали к мени шиљем опет натраг кад от потребе буде да га послати можете.
С отменим високопочитанијем и преданостију пребивам, вашего превосходителства, милостиваго государја, покорнејшиј слуга
Миленко Стојковић, комендант
АВПР, ф. ДК при главнокомандующем..., оп. 580а, д. 20, л. 29 и об. Подлинник.