№ 20
Письмо Карагеоргия К. К. Родофиникину о своем отъезде из Белграда для осмотра пограничных постов и о переговорах с австрийцами
17 мая 1808 г.
Вашему превосходителству, милостиви г[оспо]дине мoj здравствуете! Имам велику чест Вас льубезно поздравити и особито Вашему високоблагородиjу jавити како смо Ваше милостиво писмо примили и све по реду разумели да Ви сте разумели преко нашега секретарjа Стеве Jeвтичa наше препоруке да сам ja препоручио за воjску да се незадержано купи у све нахиjе по логор. Истина jecтe, кoje hе Вама бити познато, ja сам одредио био воjску на границу спрама неприjательа и незадержано послао да границу чyвajy и баш мислим да he се твердо граница чувати. Друго, jecaм разписао и разредио у ове оближнье нaxиje да ми буде войска за три [26] дана готова. Тако сам, пpиje Ваше писме опремио, кнеза Симу (Сима Маркович) и кнеза Акceнтиja (Аксентие Миладинович), и воjводу Марка Катиhа, и Виhентиjа кнеза (Вичентие Петрович), да доджу час приje и пoтаjно да уджу у Београд да и нико не осети од стране немачке. Али ако би они осетили, Ви можете ньима дати ласно одговор да ми оhемо град да чистимо, а ни с киме кавгу немамо. Али, ако би когоде на нас пошао, ми смо 6ojy готови, нити коме што дамо што je наше без кервопролитиjа, али приje ни на шта неhемо таки одговор Немцима. Може бити сада било je пошло 10 команди сас вojcком право Сави и Дунаву границу чувати спрама Немаца, a ja сам се преготовио са 10 хильада поджи на легджа неприjательу кojи био, а и тамо науман jecaм сас вojcком доhи, па како ми твoje писмо додже, таки се заустави сас вojcком, дру[ге] команде што сам je био сада наредио да иду и да мaшиpajy споредо мене jecaм зауставио да тамо не долазе, но сваки старешина да je готов у cвojoj нахиjи и да воjскy усигура да [je] готов у подне, у поноhи, како се jaвим. Ова воjскa што je код мене има 10 хильада све hе са мном бити до дальега провидже[ньа], а што сам приje твoje писме вojcкe тамо послао, не могу je зауставити, jep hе тамо до сутра све доhи, зашто сам оштру заповес издао да су за три дана у Београду. А што ниje пошло приje твoje писме, све ja заобустави до дальега провидже[ньа], али ако би Вас Немци запитали што hе сербска воjскa у свакоj нахиjи логор, Ви ньима одговорите да je време веh воjни и чувати се од неприjательа, и ако би на нас пошао да смо готови да Серби воjску купе, како и до сада, а у кojy и то зерцициру научаваjу се на исти начин Ви како и ми, препоручуjемо Вама да Ви добро туна уредите чувати град и около вароши добро, а ако би ико на Вас ударно ja сам таки готов на леджа ударити са свом вojcком, а другу вojcкy jecaм куражно опремио стати спрама Турака.
С кojим ocтajeм Ваш вовесегданьи и вашему превоскодителству Караджордже Петровиh верховни сербски комендант.
А особито на све наше разговоре jecaм уверен да hе све ово цела истина бити
Ка [ра]джо[рдже] Пе[тровиh] ве[рховни] се[рбски] ко[мендант]
ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 2, л. 215 и об., 218. Подлинник. Опубл.: Први српски устанак, кнь. 1, док. № 340, с. 349—350.