Главная   А  Б  В  Г  Д  Е  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш  Э  Ю  Я  Документы
Реклама:

№ 17

Письмо Карагеоргия К. К. Родофиникину о предстоящей встрече сербских депутатов С. Ефтича и М. Миловановича с представителями австрийского двора и о решимости отстаивать независимость Сербии от Австрии

3 мая 1808 г. Топола

Милостиви г[оспо]дине мoj, здравствуjте! Имам велику чест Вас льубезно поздравити, а особито Вашему високоблагородиjу jавити како сам Ваше милостиво и nonraeHejineje писмо послато ]есмо примили ис кojeгa jecмо разумели што нама пишете да сте разумели како Турци нападаjу по граници. Разумео сам да сте таки jавили г[оспо]дин велт-маршалу. Верло ми je драго на Вас, ми све свагда налажемо се да би свашто и унапредак Ви jавили, када би каке нужнее ствари биле, и разумели смо да сте писали са советом г [оспо]дару Jакову (Яков Ненадович) заповес да он таки изидже на Дрину да испита главни Турака за кojи узрок они на нашу страну препадаjу и je ли са знанием везировим или само сами, од свoje волье, прелазе. И то сте добро уредили. И ja мислим да he господар Jaков свершити што [23] сте му писали. А што ми пишете да je Вами г[оспо]дар Младен и Стева, мoj секретар, оно писмо читали, што смо послали одговор на господина генерала Симбшена да сте верло за добро нашли, а особито што ми пишете да не можемо постиhи што нас Немци зову на састанак и шта од нас ишту: или ишту да смо ньиови вечити приjательи или нама ишту Cepбиjy, но то знати не могу шта они 3axтeвajy. Сада he се на овоме разговору све показати. Зато ja, како сте Ви мени и перво писали, тако и сада мене препоручуjете да би за болье било да ja сада тамо не долазим, на таj састанак, но да дам полномошчие кojи би на мoje место тaj састанак и разговор имали. Ja сам писао полномошчие на мojeгa секретарjа Стеву Jевтича и на г[оспо]дара Младена да иду састанак и разговор имати.

Шта hejy искати и шта hejy таjно казти не могу знати, али ишту да смо вечити с ньима приjательи, али да им дам Сербиjу. Ja сам тако писао моме секретару Стеви Jевтичу и г[оспо]дару Младену да они овако разговор имаду на састанку: ако ишту Немци да смо ньиови вечити приjательи, на то hемо бити контени и писмено дати или од ньи узети писмено, а ако ли ишту Cepбиjy, ни под кojи начин дати неhемо никому без крвопролитиjа. Тако hejy они на разговору казати Немцима, како што си и [ти] тако за добро нашао, а Ви hете опет научити мога секретаре Стеву да како Ви за нajбольe наджете да онако буде, а Вама je познато коме смо ми писмено дали и под чиjа смо ми крила пали, само с Немцима политику водимо да би нама нужни ствари допуштали, и како сте Ви за право и за добро нашли. Ja сам онако и господину дженералу Симбшену писао и jавио са[м] му на кога сам полномошчие дао да се с нима разговара, и што буде разговора да jаве тебе и мене. А особито jавльам вашему високоблагородиjу како баш сада додже ми зедно писмо од Дрине од jеднога воjводе по имену Петра Молера да су Турци опет 29 априлиjа ударили на Петра Молера али и je добро дочекао и натраг вратио. С кojим ocтajeм вовсегдашньи вашему високоблагородиjу

покорни Kapaджopджe Петровиh, верховни комендант [Печать]

А особито Вама jaвльам, господине, да hемо но Вашему захтеваньу допустиhемо на немачку страну свашто превозити, осем оваца и говеди неhемо, а друго свашто.

ЦГВИА СССР, ф. ВУА, д. 394, ч. 2, л. 161 и об. Подлинник. Опубл.: Први српски устанак: Акта и писма на српском jезику./У ред. Перовиhа Р. Београд, 1977, кнь. 1, док. № 329, с. 342—343.